Четнички барјак

 

Постоји много заблуда и контрадикторности у вези овог Четничког барјака. Зашто је црн, шта ће му костурска главаи слично. Четнички барјак је настао доста давно, још почетком 20. века. Лобања која се налази на њему је преузета са Крста – Распећа из Српске православне цркве и она се налази испод ногу Господа нашег Исуса Христоса. Сваком вернику је ово довољно да се сети одмах шта она у ствари симболише. Лобања (Лубања или Голгота) је место страдања нашег Господа. Он је на том месту и тим чином жртвовао свој живот зарад живота свих нас. Да ли има веће жртве од те? Нема! Лобања такође подсећа на оне који су пали пре нас. Подсећа нас да смо и ми само једни у низу оних, исте крви, који ће наставити борбу по истој цени. Још нас даље подсећа да је смрт увек присутна и да се смрти не треба бојати. (Како каже једна наша песма: “Српски четник кукавица није, смрт га чека он се на њу смије!”) Тако су и наши четници одлазили у борбу да заштите српске земље, светиње и становништво не жалећи да у тој борби дају и свој живот, што се у огромном броју случајева и дешавало. Да ли има веће жртве од те? Нема!

            Треба напоменути да је лобања као војнички знак била у употреби и у другим војскама Европе. Користили су је Италијани у оба рата, неке енглеске коњичке регименте, Немци, Аустроугари за своје јуришне трупе, Белгијанци… Уочи рата, 1940. године Команда Краљевске Војске је донела одлуку о формирању четничких јединица као посебног рода војске. Формирано је укупно шест јуришних батаљона. Ови батаљони су били рапоређени по целој територији Краљевине, у Новом Саду, Нишу, Скопљу, Сарајеву, Мостару и на још једној неутврђеној локацији. По неким тврдњама, за команданта новосадске групе постављен је мајор Миодраг Палошевић, у току рата истакнути официр Драже Михаиловића. За те јединице биле су предвиђене реверне ознаке у облику беле мртвачке главе на црним нашивцима. Тада је направљен и специјалан нож-бајонет који је на корицама имао утиснуту мртвачку главу. Овај леп и атрактиван нож је био посебно популаран међу равногорским официрима. На фотографијама из ратног времена види се да је такав нож носио војвода Рачић и многи други високи официри ЈВуО. На крају крајева зар та глава није симболисала кроз векове овенчане српске главе као што је глава Стевана Синђелића, Танаска Рајића, мајора Тепића и многих других? Црна боја барјака је сама по себи логична, то је боја жалости у српском народу, боја којом оплакујемо своје изгубљене борце, браћу, сестре… Има ли неке друге боја која је више обележила Српски народ 20. века? Нема! Нажалост многи и не знајући истину, историју и значај Четничког барјака скрнаве га правећи разне његове неприродне модификације. Тако да данас срећемо и „барјаке“ који имају мачеве уместо костију, једно око је лобање затворено (као код гусара), пише се све и свашта по њему, али најчешћа грешка је постављање костију скроз иза лобање а не испод… Надам се да сам овим текстом мало разјаснио и приближио нашем народу значење Четничког барјака и да он више није нешто страшно (како се обично говори), већ је то Барјак настао једном великом жртвом бораца за слободу и очување српског рода. Зато на Барјаку и пише: С ВЕРОМ У БОГА – СЛОБОДА ИЛИ СМРТ Од наше Вере зависиће и величина наше жртве. Никада Србин није хтео туђе, али ће зато радо ићи и у смрт бранећи своје. Около лобање су и стихоови из Псалтира: “ Ти си, Господе, штит који ме заклања, слава моја. Ти подижеш главу моју. Научићу безбожнике путевима Твојим, и грешници к теби ће се обратити.“